ASORTIMAN APOTEKA IZ UGLA FARMACEUTA

autor: mag. farm. Miloš Nikolin

Poznato je da su, na nivou privatne zdravstvene zaštite,javneapoteke najdostupnije zdravstvene ustanove, a diplomirani farmaceuti najdostupniji zdravstveni radnici. Ovo nije samo floskula koja se koristi kako bi se definisala struka i eksponirale njene vrednosti, već realnost svakodnevne prakse, što se najbolje pokazalo u uslovima pandemije virusa SARS-CoV-2, ali i u mnogim drugim situacijama.

Tokom prethodnog letnjeg perioda, nedvosmisleno smo svedočili agresivnom nastupu pojedinih farmaceutskih proizvođača, koji suza svoje dijetetske proizvode formiralikornere i dampingovalicene u hipermarketima “Roda”, “Merkatori “Idea”, a kako bi izbegli koliziju sa zakonom, prvobitno istaknut naziv APOTEKA zamenili su nazivom ZDRAVOTEKA. Time su samo formalno ispoštovali zakon, međutim ovim se ujedno otvorila Pandorina kutija novih problema i nesuglasica. Naime, time je jednim udarcem, nanet udarac čitavom jednom sektoru –apotekarskom sektoru koji bio strateški partnerove kompanije tokom niza decenija.

Da li je moguće da stotinak objekata hipermarketa imaju veću važnost od blizu 4.000 apoteka, koliko u ovom trenutku posluje na teritoriji Republike Srbije? Da li proizvođači smatraju da njihovi proizvodi ne zahtevaju nikakvu stručnu logistiku, profesionalni savet farmaceuta prilikom prodaje? Da li smatraju da njihovim proizvodima pristaje ambijent vitrina sa mesom i svinjskim polutkama, gajbi sa pivom ili konzolama sa čistačima cevovoda i osveživačima toaletnih šolja? Da li zaboravljaju koji broj potencijalnih klinički značajnih interakcija može da izazove nestručna i provizorna kupovina i primena miksa farmaceutskih proizvoda i njihove nekontrolisane upotrebe, stimulisane televizijskim spotovima?

S druge strane, u nastojanju da odgovore na sve složenije potrebe zdravstvenog sistema i zahteve za negom zdravlja različitih populacija korisnika usluga, farmaceuti sa posebnom pažnjom pristupaju formiranju asortimana apoteka, u čemu značajnu ulogu imaju sve profilisaniji zahtevi i očekivanja građanstva, narastajuća zdravstvena kultura, uticaj javnog mnjenja, ali i stavovi i preporuke ordinirajućiih lekara. U sve kompleksnijem pristupu zdravstvenoj nezi i brizi za zdravlje, rastu očekivanja u pogledu usklađivanja ponude paketa farmaceutskih proizvoda i usluga i njihovog usklađivanja sa zdravstvenim potrebama i statusom pacijenta. Optimalna kombinacija lekova koji se izdaju ne recept, OTC lekova i dijetetskih suplemenata jeste neprekidni profesionalni izazov za farmaceute, pri čemu je potrebno naročito voditi računa o izbegavanju klinički značajnih neželjenih dejstava i interakcija na relaciji: lek-lek, lek-dijetetski suplement, lek-hrana. Međutim, svesni smo da liberalizacija tržišta, uz težnju proizvođača za maksimalizacijom profita po svaku cenu, uz narastanje alternativnih kanala distribucije i prodaje, poput onlajn apoteka, znatno ugrožavaju tradicionalnu ulogu apoteka, marginalizujući zdravstveni aspekt farmaceutske usluge, posledično dovodeći u pitanje zdravlje pacijenata.

Premda je na nivou Evropske Unije ovo dosta dobro regulisano, pre svega kroz set strukovnih zakona, kojima se unutar zdravstvenog sektora jasno naglašava i prepoznaje uloga farmaceuta i javnih apoteka kao integralnog dela javnog zdravlja, istovremeno se naglašava da se poslovanje farmaceutskih subjekata ne sme odvijati u pravcu maksimalizacije profita (što ne isključuje i ne brani ostvarivanje viška vrednosti), već na osnovu zakonski jasno definisanih parametara, kojima se u prvi plan i na prvo mesto stavlja kvalitet farmaceutske usluge i dobrobit pacijenta.

Mnoga istraživanja pokazuju da pacijenti u građenju lojalnosti, veliku pažnju polažu u prepoznatljiv, kompleksan i dobro formiran asortiman apoteka, jednako kao i u adekvatan zdravstveni savet ifarmaceutsku uslugu. Da bi apoteke na tržištu opstale i pružile kvalitetan servis i kompetentne usluge, neophodno je da farmaceuti u njima budu podržani od strane svih relevantnih činioca koji učestvuju u kreiranju farmaceutskog lanca vrednosti: države, proizvođača lekova, i drugih interesno povezanih subjekata. Međutim, na našem tržištu, dešava se upravo suprotno! Prozvođači lekova podrivaju apotekarski sistem svojim arogantnim ponašanjem. Istovremeno, Lista proizvoda opšte namene koji se mogu prodavati u apotekama koja je usvojena 2017, nije usklađena sa predlogom Farmaceutske komore, već je odobrena mimo mišljenja i predloga struke, te su se na njoj našle ukrasne kes, čarape, kišobrani, sredstva za higijenu doma (sredstva za pranje podova, WC šolja, deterdženti za pranje veša, omekšivači...) i mnogi drugi artikli koji nisu primereni apotekama.

Nama je danas pre svega potreban set mera kojima se onemogućava monopolosko ponašanje velikih igrača, dampingovanje cena, ili nelojalna tržišna utakmicu koja bi ugrozila likvidnost apoteka i dovela u pitanje njihov ekonomski opstanak. Dualistička priroda apoteka najbolje se očitava u činjenici da su one najpre zdravstvene ustanove, a tek potom maloprodajni trgovački objekti, pri čemu se profit nikada ne kreira učešćem agresivnih marketinčkih alata, svojstvenim drugim oblastima poslovanja. Naprotiv, unutar apotekarske delatnosti, profit je samo prateći element poslovanja.

Na žalost, ovo se sve češće zaboravlja i previđa. Stiče se utisak da proizvođači lekova koji su decenijama sledili jasno definisana pravila ponašanja, bazirana na dobroj poslovnoj praksi i na svesti o partnerstvu sa čitavim jednim sektorom, preko noći zaboravljaju na dobre kodekse ponašanja, agresivno otvarajući nove kanale maloprodaje u hipermarketima i tako kreirajući svojevrsno surogat tržište farmaceutskih proizvoda. Pri tom, zaboravljaju da se dodatna vrednost farmaceutskih proizvoda -ne samo lekova, već i dijetetskih suplemenata i sredstava opšte namene, kreira samo onda kad prodaju proizvoda prati akdevatan stručni savet za njegovo pravilno korišćenje, usklađen sa zdravstvenim stanjem i adekvatnim potrebama pacijenta. U svim drugim situacijama, apoteke se izjednačavaju sa piljarnicama, pijačnim tezgama ili vašarskim šatrama.

U situaciji gde se ne krši zakon i gde nema prostora za zakonske sankcije, već se sprovodi samovolja i arogantno ponašanje proizvođača farmaceutskih proizvoda, farmaceuti moraju pronaći alternativne načine da zaštite sebe i svoje interese. To znači, pre svega, pokazati jedinstven stav i sopstvenu ekonomsku snagu koja počiva na ogromnom broju apoteka različitog pojedinačnog potencijala, ali sa identičnim profesionalnim interesima. Ukoliko sektor zauzme stav da će, u odbrani sopstvenih interesa bojkotovati određene proizvođače koji se ponašaju neetički, narušavajući poslovanje i ugled apoteka, onda je potpuno legitimno zauzeti radikalniji stav i pružiti im adekvatan odgovor.

Da ne govorimo da se vrednost jednog proizvoda ili grupe proizvoda na tržištu valorizuje zavisno od mesta njegove izloženosti i prodaje. Zbog toga proizvođači luksuzne kozmetike u Francuskoj često odlučuju da za kanal maloprodaje izaberu apoteke, a ne parfimerijei hipermarkete, upravo kako bi njihovi proizvodi dobili dodatnu vrednost, što generalno podiže status robne marke. Ovdašnji tržišni igrači kao da toga nisu svesni.

Omalovažavanjem apoteka, oni ugrožavaju zdravlje pacijenata, degradiraju sopstvene proizvode svodeći ih na artikle za masovnu potrošnju, a dugoročno, rizikuju smanjenje prodaje na tržištu, ukoliko apoteke odluče da izlistaju njihove artikle iz svoje ponude i odustanu od svake dalje saradnje. Proteklo je bezmalo dva veka od kada je učena farmacija u Srbiji potisnula nadrilekarstvo, u čemu je bila nezamenjiva uloga magistara farmacije i države. Bile su potrebne decenije napornog rada na zdravstvenom prosvećivanju da se kod građana izgradi svest da svaki apotekarski proizvod kupljen van apoteke nosi potencijalni rizik po zdravlje. U praksi se upravo pokazuje da danas -u posttehnološkom dobu, jedan drugi svojevrsni oblik nadrilekarstva i primitivizma kreće od strane velikih privrednih subjekata, kao ružna slutnja da -bez obzira na dugoročne i teške posledice, stalna potreba za rastom kapitala ne bira sredstva u svom prostiranju.

Preuzeto sa sajta Inicijativa za farmaciju