Iz novine ,,DOMAĆA APOTEKA" br. 17 - Savet farmaceuta

RESPITATORNE INFEKCIJE - naši verni pratioci u toku jeseni i zime

Akutne respiratorne infekcije su najčešći gost kada su nagle promene vremena, baš kao što je to sada kod nas, zima usred leta. To su bolesti koje napadaju disajne organe, grlo, nos, bronhije, pluća, a neretko mogu dovesti i do upale uha. Traju prosečno 7-10 dana i zbog dužine trajanja mogu da iscrpe organizam i da nam onemoguće obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti. Kod odrasalih se dešavaju 3-4 puta godišnje, a kod male dece i znatno češće u toku godine. Izazivaju ih različiti patogeni, kao što su virusi, bakterije, pa čak i gljivice.

Osnovni simptomi su upravo glavni pokazatelji da smo pod nekom vrstom respiratorne infekcije izazvane bilo virusima, bilo bakterijama:

Curenje iz nosa, kao i zapušenost nosa su jedan od prvih simptoma, kada već imamo naznake da će se stanje možda i pogoršati.

Kašalj kao propratni i uobičajeni simptom, može biti suv iritirajući, a može biti produktivan sa izbacivanjem sekreta iz bronhija.

Bol u grlu, može i ne mora biti prisutan, ako je nastao naglo, verovatno je simptom virusne respiratorne infekcije. Osećaj grebanja, iritacije ili bola, koji otežava gutanje, a nekada je praćen promuklošću.

Problem sa disanjem kao simptom bronhitisa ili upale pluća, je vrlo česta komplikacija respiratornih infekcija, naročito kod ljudi sa slabijim imunitetom i kod osoba koje boluju od hronične opstruktvne bolesti pluća ili od astme. U praksi je to situacija kada pacijent dođe u apoteku i kaže: Baš kašljem i bojim se da mi se ne “spusti” na pluća.

Povišena telesna teperatura, je uobičajeni pokazatelj da se organizam bori protiv infekcije.

Umor i iscrpljenost su čest pokazatelj opšte slabosti i iscrpljenosti, jer je naš organizam usmeren na borbu sa patogenima i nema dovoljno snage i energije.

Bolovi u mišićima i zglobovima su čest pratilac respiratornih infekcija, posebno kod virusnih.

Glavobolja, takođe čest simptom, a može biti posledica povećanog pritiska u predelu sinusa, povišene temperature ili povećanog napora organizma u toju infekcije.

Gubitak apetita usled povišene temperature, glavobolje ili bola u grlu prilikom gutanja, što dovodi do gubitka u telesnoj težini.

Proliv i mučnina, kao simptom kod nekih respiratornih infekcija, što za posledicu takođe može imati gubitak u telesnoj težini.

U zavisnosti od vrste respiratorne infekcije, možete imati samo neke od simptoma ili više njih istovremeno. Na primer kod infekcije virusom gripa, možete imati sve pobrojane simptome i dužina trajanja infekcije može biti i do 14 dana, a kod infekcije nekim od rinovirusa, koji izazivaju prehlade, možete imati samo neke od simptoma i prehlada traje znatno kraće, a oporavak organizma je mnogo brži nego posle preležanog gripa.

Svedoci smo i nove ere Korona virusa. Kada se pojavio prvi Korona virus, dovodio je do infekcija sa žestokim simptomima, i odnosio je mnogo života zbog brojnih posledica i nemogućnosti organizma da se izbori sa njima. Korona virusi koji su trenutno prisutni među opštom populacijom dovode do znatno blažih respiratornih simptoma, koji se sada tretiraju maltene samo kao obična prehlada

Prehlada – najzastupljenija respiratorna infekcija

Prehlada ili u narodu kijavica, stručni naziv akutni rinitis, podrazumeva akutno zapaljenje nosnog dela ždrela. Izazivaju ga rinovirusi kojih ima mnogo vrsta, zato je i najčešći oblik respiratornih infekcija. Curenje iz nosa, zapušenost nosa, suzenje i iritirane oči, glavobolja, malaksalost, drhtavica bez temperature najčešće. Moguć je i kašalj suvi ili produktivan. Učestalija je tokom hladnijeg dela godine, deca i neki ljudi obole i do šest puta godišnje.

Terapija je usmerena na suzbijanje simptoma, simptomatska terapija. Prepisuju se antipiretici za snižavanje povišene telesne temperature, analgetici, kao i lekovi za ublažavanje kašlja ili za iskašljavanje.

Lekovi za snižavanje telesne temperature se ne koriste kada je temperatura tela do 38,5°C, jer na taj način organizam puštamo da se bori protiv virusa. U Velikoj Britaniji je ova granica 39°C. Naravno, izuzetak se pravi kada je organizam slab, kod stare populacje i kod dece sklone febrilnim konvulzijama.

Kapi za nos koje sadrže vazokonstriktore, smanjiće zapušenost nosa, olakšati vam disanje, ali ih ne smete koristiti duže od pet dana, da ne bi dovele do isušivanja nosne sluzokože i začaranog kruga kada se nos opet zapušava ali sada zbog prekomernog korišćenja kapi.

Oriblete za grlo možete koristiti, ukoliko se sekret iz nosa sliva niz ždrelo i iritira vaše grlo i dovodi do bolova u grlu.

Preparati na bazi paracetamola, pseudoefedrina ili brufena i pseudoefdrina, kao i preparati sa paracetamolom i feniraminom u vidu praškova za prehladu su dobrodošli u smanjenju simptoma prehlade, kako bi nam olakšali dnevno funkcionisanje.

Vitamin C u visokim dozama od 1000mg i cink u dozi od 15mg dnevno se takođe preporučuje, da bi pomogao organizmu da se što pre izbori sa infekcijom. Vitamin C je snažan antioksidans koji uništava slobodne radikale koji se u organizmu stvaraju u toku infekcije. Cink doprinosi imunomodulaciji i jačanju imuniteta za vreme infekcije. Vitamin C i Cink u ovim dozama se preporučuju za jačanje imuniteta u dužem vremenskom periodu uzimanja od najmanje tri meseca u kontinuitetu.

Sirupi za kašalj efikasno suzbijaju nadražaj na kašalj ili omogućavaju iskašljavanje kada je produktivni kašalj u pitanju. Sirupi na bazi belog sleza, bokvice, timijana su izbor za suvi nadražajni kašalj, kao i sisanje oribleta na bazi islandskog lišaja, pantenola i žalfije. Za produktivni kašalj izbor su sirupi sa bršljenom i jagorčevinom, kao i lekovi na bazi N-acetil cisteina i bromheksina koji efikasno razređuju mukus u bronhijama i nosu, pa time olakšavaju izbacivanje sekreta iz nosne šupljine i bronhija.

NE PREPORUČUJE SE UVOĆENJE ANTIBIOTIKA, POGOTO NE NA SVOJU RUKU, jer su virusi najčešći uzročnici respiratornih infekcija. Antibiotici su opravdani samo u nekim slučajevima superinfekcija kada se usled slabosti organizma infekcija proširi i na bakterisjku, pa se tada ALI SAMO UZ ODOBRENJE LEKARA, uvode da bi delovali na bakterije koje su napale organizam.

Antibiotici se uvode onda kada se pregledom lekara pokaže da se virusna infekcija iskomplikovala bakterijskom upalom bronhija ili pluća, a neretko i ušiju. TO SAMI NE MOŽEMO ZNATI PRE NEGO ŠTO NAS LEKAR NE PREGLEDA, PA VAS MOLIM DRAGI MOJI ČITAOCI DA IMATE OVU PREPORUKU NA UMU.

Preporučuje se mirovanje i unos dovoljno tečnosti, izbegavanje fizičkog napora, kao i kontakta sa drugim ljudima, da se virus ne bi širio.

Respiratorne infekcije kod dece

Mala deca, naročito ona mlađa od dve godine su sklonija komplikacijama kod respiratonih infekcija, stoga dete trebate odvesti lekaru ako primetite sledeće simptome:

– zviždanje pri disanju

– ubzano i/ili otežano disanje

– temperatura koja ne spada ni posle primene antipiretika i koja traje duže od tri dana

– pad energije i pospanost

– bol u uhu

Respiratorni virusi se vrlo lako šire, kapljičnim putem, kijanjem, putem sekreta iz nosa, preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kntaminirani od strane obolele osobe.

Najznačajnije preventivne mere radi sprečavanja širenja virusa su:

– redovno pranje ruku

– higijenski način odlaganja sekreta iz nosa ili pri kijanju i kašljanju

– često provetravanje prostorija

– izbegavanje dužeg boravka u zatvorenim prostorijama sa puno ljudi

– nošenje maske je takođe preporuka, naročito, ako dolazimo u kontakt sa decom ili starijom populacijom.

Jedna od najboljih preventivnih mera kada je reč o zaraznim bolestima je VAKCINACIJA. Vakcinacija šrotiv gripa (virusa influence) je napoznatija vakcinacija kada je reč o akutnim respiratornim infekcijama. Naravno, ona vas štiti samo od virusa gripa, ali ne i od drugih uzročnika respiratornih infekcija. Ova vrsta vakcinacije se preporučuje svake godine, na prvom mestu osobama koje boluju od hroničnih bolesti, osobama starijim od 64 godina, zdravstvenim radnicima koji dolaze u kontakt sa obolelima. Vakcina proizvodi munitet 2 do 3 nedelje posle imunizacije traje 6 do 12 meseci. Preporuka je da se obavi sa dolaskom hladnijih meseci, a najkasnije do kraja novembra. Vakcije su obično dostupne u nadležnim Domovima zdravlja i svako ko ima zdravtveno osiguranje može biti valcinisan o trošku RFZO. Naravno, vakcine se u sezoni vakcinacije mogu i kupiti u apotekama.

Efikasnost vakcine zavisi od životne dobi i smatra se da efikasnost opada sa starošću, ali je opet značajna kod starije populacije, jer i u slučaju oboljevanja od virusa gripa, simptomi će biti blaži i oporavak brži, a smanjuje se i mogućnost komplikacija.

BAKTERIJSKE RESPIRATORNE INFEKCIJE

Vrlo dobro znamo da nas pored virusa vrebaju i bakterije koje dovode do bakterijskih upala grla, sinusa, bronhija i upale pluća, kada je upotreba svih gore nabrojanih preparata za lečenje virusnih respiratornih infekcija takoće poželjna, ali je glavna odbrana od infekcije ANTIBIOTIK, koji naravno prepisuje lekar posle fizičke anamneze i pregleda kompletne krvne slike koja će pokazati da li se stvarno radi o bakterijskoj upali ili ne.

Pogrešno je uvoditi antibiotike PRE analize krvi i fizičkog pregleda koji podrazumeva pregled ždrela i pluća, eventualno rendgen pluća i ako je potrebno i prgelda ORL specijaliste. Tek nakon svih pregleda i analiza, koje se brzo završe uvodi se ODGOVARAJUĆI ANTIBIOTIK, specifičan i širokog spektra dejstva i to u dužini od 7-10 dana trajanja terapije. Nekada je neophodna primena dva antibiotika istovremeno,a to je slučaj kod težih bronhitisa i upala pluća.

Preporučena terapija antibiotikom MORA DA TRAJE DOVOLJNO DUGO, ne sme se prekidati na svoju ruku, jer to može dovesti do naglog pogoršanja toka bolesti i stvaranja rezistencije bakterija na izabrani antibiotik.

Naravno, ono što svi znamo je i da svaku terapiju antibiotikom prati i upotreba PROBIOTIKA u toku cele dužine terapije, čak i par dana nakon prestanka terapije antibiotikom, kako bi se crevna flora normalizovala.

Kod osoba ženskog pola koje su sklone gljivičnim infekcijama geiitalnih organa, neophodno je uz antibiotik, negde pred kraj terapije antibiotikom, koristiti neke vaginalne tablete na bazi klortrimazola ili nekog drugog antimikotika, kako bi se sprečila posledična gljivična vaginalna infekcija.

Hladno vreme je pred nama, vreme respiratornih infekcija je već počelo.

Ojačajte svoj imunitet na vreme, spavajte redovno, unosite dovoljno tečnosti u toku dana i budite fizički aktivni. Radujte se i smejte se svakodnevno, jer smeh je lek.

Posle ovog teksta, meni samo ostaje da nam poželim što manje virusa i bakterija ove sezone, a najviše zdravlja....

mr.ph.spec. Vesna Stanković – Kojić

Apoteka privatna praksa Stanković,

Gornjogradska 50, Zemun

tel.064/1425662

mail: apoteka.stankovic@gmail.com